Za siromašnije države nada je u Oxfordovoj vakcini, ali se ne zna koliko je učinkovita

Pfizerova i Modernina vakcina su donijele nadu da će pandemiji koronavirusa uskoro doći kraj, međutim manje bogate države ne računaju na njih, nego na AstraZenecovu vakcinu koju razvijaju na Oxfordovom univerzitetu.

Nalazi iz završne faze ispitivanja vakcine AstraZeneca bi trebali uskoro biti objavljeni, a ulozi zemalja sa nižim i srednjim prihodima su ogromni.

Londonska istraživačka kompanija Airfinity Ltd. je utvrdila da će više od 40 posto zaliha te vakcine ići upravo u siromašnije zemlje, za razliku od Pfizerove i Modernine vakcine čije zalihe su već rezervisale bogate države.

Ugovori zemalja sa proizvođačima vakcinaUgovori zemalja sa proizvođačima vakcina

Oxfordova vakcina će koštati mnogo manje nego Pfizerova i proizvodit će se u više zemalja, od Indije do Brazila. Trebalo bi da je nju jednostavnije primijenjivati naširoko, između ostalog, i zbog toga što ih nije potrebno čuvati na ekstremno niskim temperaturama.

AstraZeneca je postigla dogovor sa drugim kompanijama da se ubrza proizvodnja vakcine jednom kada dobiju odobrenje. Oni su naveli još i da tokom pandemije neće zarađivati od vakcine jer će odrediti cijenu od četiri – pet dolara po dozi, a za zemlje sa niskim i srednjim prihodima, cijena ove vakcine bi trebalo da bude najviše tri dolara po dozi.

Ukoliko ova Oxfordova i AstraZenecina vakcina ne bude imala učinkovitost kakvu su već objavile Moderna i Pfizer, to bi značilo da bi se pandemija i dalje mogla širiti u siromašnijim zemljama koje će se oslanjati uglavnom na tu vakcinu.

•