Entitetske vlade usvojile “Zajedničke socioekonomske reforme za period 2019-2022”

Vlade Republike Srpske i Federacije BiH danas su, svaka za sebe, usvojile ranije usaglašeni dokument “Zajedničke socioekonomske reforme za period 2019-2022. godina”.

Iz Vlade Republike Srpske saopšteno je da dokument predstavlja nastavak reformskih procesa definisanih kroz zajedničku Reformsku agendu za period 2015-2018. godina.

Ključne reformske politike definisane u dokumentu “Zajedničke socioekonomske reforme za period 2019-2022. godina” su podijeljene u četiri oblasti: održiv i ubrzan ekonomski rast, reforma javnih preduzeća, reforma zdravstvenog sektora, reforma obrazovnog sistema i tržišta rada, te digitalna transformacija.

U dokumentu je navedeno da će oba entiteta preduzeti odlučne korake za smanjenje poreznog opterećenja rada, kako bi podstakli konkurentnosti i omogućili dodatno povećanje plata.

Dva entiteta će uskladiti zakone o porezu na dobit da bi dodatno podstakli investicije u proizvodnju roba i usluga.

Usvojeni dokument je u prethodnom periodu pripreman u saradnji sa Delegacijom EU u BiH i Vladom Federacije BiH, a uz podršku Ambasade Velike Britanije.

Politike Republike Srpske, definisane u tom dokumentu, u potpunosti su usaglašene sa Programom rada Vlade RS za period 2019-2022. godina, te sa Programom ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2019-2021. godine. One će biti osnova i za izradu Programa ekonomskih reformi Republike Srpske za period 2020-2022. godina, saopšteno je iz Vlade RS.

S obzirom na to da politike u potpunosti prate reformske procese koje Vlada Republike Srpske već sprovodi, realizacija velikog broja mjera je već u toku.

Istovremeno, iz Vlade Federacije BiH je najavljeno da će biti poduzeti konkretni koraci za unaprijeđenije turizma i jačanje poslovne veze sa stranim državama i kompanijama. U ovom pogledu je ključna modernizacija svih aerodroma, posebno Međunarodnog aerodroma Sarajevo. FBiH će posvetiti posebnu pažnju restrukturiranju svojih rudnika uglja, s ciljem omogućavanja nesmetanog snabdijevanja svojih proizvodnih kapaciteta.

(BHRT)

•