Razlike između psihopata i sociopata

Žive među nama, nekad i kao najuspešniji ljudi u društvu, nemilosrdni su, šarmantni, bez obzira prema drugim ljudima. Verovatno zvuči kao neko koga poznajete? Svi znamo bar jednog.

Opisi ličnosti psihopata i sociopata su godinama bili korišćeni kao motivi brojnih filmskih likova, poput Hanibala Lektora, Normana Bejtsa ili En Vilkis iz “Mizerija”.

Psihopate i sociopate postoje u društvu, žive među nama, šarmantni su, bez osećaja za druge ljude, iako te emocije sigurno mogu da glume.

Imaju tendenciju da manipulišu ljudima i kalkulišu rizik. Majstori su manipulacije ljudima i njihovim osećanjima, ali su nesposobni da sami iskuse emocije.

Psihopate i sociopate čine između 0.2 i 3.3 posto svakog društva. Na internetu možete pronaći mnogo testova u kojima možete proveriti da li spadate u tu skupinu, odnosno da ”sami sebi uspostavite dijagnozu”.

Koja je razlika između psihopate i sociopate?

Iako te dve tipizacije dele mnogo karakteristika, uključujući nedostatak sažaljenja, empatije, nedostatak osećaja krivice ili nemogućnost da preuzmu krivicu za sopstvena dela i greške, ali i brojne inklinacije ka nasilju, osnovna diferencija je obmanljiva i manipulatinvna priroda.

Kako ih možemo razlikovati?

Sociopate imaju manjak emocija i stabilnost, dok su visoko impulsivni. Njihovo ponašanje je dosta nepravilnije u odnosu na psihopate. U slučajevima kada počinjavaju zlodela, mogu biti nasili ili nenasilni. Nedostajaće im strpljenja u oba slučaja, a impulsivnost će dovesti do nedostatka planiranja.

Psihopate s druge strane su jako detaljne. Planiraju sve do najsitnijih detalja, uzeće u obzir kalkulaciju rizika, ali će se potruditi da budu neprimetni. Pametne psihopate imaju tendenciju ka ostavljanju tragova, ali se ne zanose i retko prave greške.

Kontinuitet ponašanja kod oba tipa jeste pristuan, tako da naučnici često pitaju da li ove grupe uopće treba razdvajati. Pre nego li damo definiciju ovih poremećaja, jedna stvar mora bit jasna. Psihopate se rađaju, sociopata se postaje.

FBI je primetio nekoliko osobina kod dobro poznatih serijskih ubica i njihovih socijalnih poremećaja. Predatorstvo je jedna od njih, gde vrebaju žrtvu pre nego li dođu u bilo kakvu interakciju s njima. Postoje i hedonistički pristup predatorstvu, kao kod recimo Tomasa Heminga, koji je 2014. godine ubio dvoje ljudi samo da bi saznao ”kakav je to osećaj”, dok je najčešći oblik onaj u kojem psihopate i sociopate žele iskazati osećaj kontrole.

Krajnji zaključak je da i psihopata i sociopata mogu biti opasni u istoj meri, ostavljajući pustoš iza sebe i međuljudskim odnosima. A s druge strane, mogu provesti život među ”običnim” ljudima a da se nikad ne razotkriju, prenosi Independent.

(N1)