Muzej odbačenih stvari

U 99. ulici, između Prve i Druge avenije Menhetna i samo nekoliko blokova od najskupljih kuća Njujorka, u vazduhu se oseća kiseli miris. Na tom mestu smeštena je jedna od garaža njujorške Gradske čistoće u kojoj se skupljaju veliki narandžasti kamioni.

Ova zgrada od dva sprata ne predstavlja ništa specijalno, čak deluje pomalo oronulo, ali kada počnete da se penjete uz metalne stepenice na drugi sprat odmah shvatite da je ovde nešto drugačije, čak pomalo zbunjujuće. Na desnoj strani stepenica visi slika sa roze cvetovima na žutoj pozadini i izgleda kao da pripada nekom penzionerskom domu, a ne čistoći. I vrlo je verovatno da je nekada i pripadala nekakvom takvom domu. Na ulazu u prilično velik prostor nailazi se na portret namrgođenog Vinstona Čerčila, kao i kopiju slike “Žena sa šeširom” poznatog slikara Anrija Matiza. U jednom ćošku se vidi fotografija Bruklinskog mosta, pejzaž rađen u akvarelu, prastari tricikli i igračke kamioni, kao i četiri električne gitare postavljene oko postera Majkla Džeksona.

Prostor na drugom spratu predstavlja svojevrstan muzej stvari koje su Njujorčani godinama i decenijama odbacivali, a radnik “Čistoće” Nelson Molina pažljivo sakupljao.

Pedesetosmogodišnji Molina, koji je počeo da radi u “Čistoći” 1981, krenuo je sa sakupljanjem slika i sitnica prije nekih 20 godina, na liniji duž 96. i 110. ulice na kojoj radi. To je uradio, jer je htio da osvježi svoj radni ormarić u garaži “Čistoće”. Vremenom njegove kolege su počele da mu donose stvari koje su sami našli. Kako je kolekcija rasla tako se počela širiti priča o Molini i njegovom hobiju pa su mu i ostali čistači iz Njujorka počeli donositi stvari. Takođe nastojnici zgrada na Molininoj ruti saznali su za njegov hobi i odlučili su za njega da ostavljaju vredne stvari sa strane.

Danas je njegova kolekcija narasla na više od 1.000 “eksponata” uređenih sa velikom pažnjom pa čak i humorom. Iako ima dosta pomoći, samo Molina odlučuje šta će biti prikazano i on se jednostavno vodi svojim instinktom u postavljanju dobrih stvari. Na pitanje koji mu je najdraži primerak Molina pokazuje na prepariranog rakuna smeštenog unutar ružičastog kaveza.

“Uopšte nema veze o čemu je rieč sve dok god je kul i imam mesta za novu stvar. Najviše stvari nalazim tokom leta, jer tada se ljudi najviše sele i odbacuju stare stvari. Ljudi bacaju neverovatne stvari. Znao sam naći stare filmove, neme filmove, kao i jedan projektor na kojima se mogu gledati” kaže Molina.

U muzeju se čak može videti diploma menadžera biznisa izdata od strane prestižnog Univerziteta Harvard.

“Još kao dete sam voleo da prebirem po smeću. U porodici nas je bilo šestoro, pa tako tokom Božića nismo dobijali puno poklona. Zato sam često išao napolje i pronalazio stvari koje su ljudi odbacivali. Nalazio sam autiće, lutkice bez ruku koje sam nekako popravljao i onda sam to odnosio mojoj braći i sestrama” kaže ovaj izuzetni radnik “Čistoće”.

(B92)