RTV7 | Medijski servis grada Tuzle
Očekujem da će prvostepena presuda Ratku Mladiću na kaznu doživotnog zatvora biti potvrđena, te da neće doći do promene po pitanju tačke presude koja se tiče genocida u šest bosanskih opština, među kojima je i Prijedor, izjavila je u razgovoru za Anadolu Agency (AA) izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji Ivana Žanić).
Konačna presuda Ratku Mladiću, prvostepeno osuđenom ratnom zločincu, pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (MMKS) u Hagu biće obelodanjena 8. juna. Prvostepenom presudom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) pre četiri godine, Mladić je osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti u 15 opština u Bosni i Hercegovini, opsadu, snajpersko delovanje i terorisanje građana Sarajeva od 1992. do 1995. i držanje pripadnika mirovne misije UN-a kao talaca tokom NATO bombardovanja.
“Moja očekivanja su da će prvostepena presuda biti potvrđena, da će mu biti potvrđena kazna doživotnog zatvora, tako da ne mislim da će biti nekih iznenađenja po pitanju kazne i navoda iz presude”, navela je Žanić.
Od 11 tačaka optužnice, Mladić nije osuđen po jednoj, za genocid u šest bosanskohercegovačkih opština u kojima su u ratnom periodu jedinice pod njegovom komandom imale kontrolu i činile zločine nad nesrpskim stanovništvom. Među tim opštinama je i Prijedor.
Prema rečima izvršne direktorke FHP-a, neutvrđivanje postojanja genocida u tih šest opština jeste bio najkontroverzniji deo presude i svi su se pitali iz kog razloga je Prvostepeno veće odlučilo da presudi da su se tu desili brojni zločini, ali da tu nije bilo genocida, odnosno da nisu utvrdili genocidnu nameru.
“Ne očekujem da će taj deo presude biti promenjen, jer podsetila bih da ni u drugim presudama Haškog tribunala nije utvrđen genocid u tih šest bosanskih opština, uključujući i opštinu Prijedor, tako da ne verujem da će se to desiti u drugostepenoj presudi Mladiću”, kaže Žanić.
Presuda dolazi sedmicu nakon što je u Bosni i Hercegovini obeležen Dan bijelih traka, podsećanje na zločine nad više od tri hiljade nesrpskih civila ubijenih u Prijedoru 1992. godine, među kojima je, prema podacima Saveza logoraša BiH, bilo 102 dece.
Na taj dan, FHP je predstavio 14. dosije koji se odnosi na ulogu 43. motorizovane brigade u Prijedoru koja je delovala pod okriljem Vojske Republike Srpske.
“Mi smo odmah tog dana, baš na Dan bijelih traka podneli krivičnu prijavu protiv nekoliko komandanata 43. brigade, komandanta brigade Vladimira Arsića i njegovog zamenika Radmila Zeljaje i još nekoliko oficira Vojske RS. Međutim, mi do danas nemamo nikakvu informaciju iz Tužilaštva za ratne zločine. Takođe smo im kao i svih naših prethodnih 13 dosijea poslali i ovaj, tako da oni imaju u to uvid. Ne očekujem razvoj događaja po tim krivičnim prijavama, jer ni po drugim krivičnim prijavama nisu postupali, a prošlo je kratko vreme da bismo imali bilo kakvu informaciju od njih”, ocenila je Žanić.
Kako je pojasnila, u brojnim predmetima pred Haškim tribunalom sada postoji određeno pravno shvatanje iz kog razloga u tim opštinama nije utvrđeno postojanje genocida.
“Konkretno, u predmetu protiv Ratka Mladića uveden je taj standard brojnosti odnosno da u Prijedoru muslimani jesu bili ubijeni, ali da nije dostignut taj određeni broj da bi se to smatrao za genocid kao što je to bio slučaj u Srebrenici. Međutim, ako govorimo o srpskom sudu, odnosno srpskom Tužilaštvu za ratne zločine ne verujem da će biti podignuta, barem ne u skorije vreme bilo kakva optužnica za genocid, jer od postojanja Tužilaštva za ratne zločine, a već je to sada punih 17 godina, nikada nije podignuta optužnica za genocid, već isključivo samo za ratne zločine. Ovaj trenutno postupak koji se vodi za Srebrenicu pred sudom u Srbiji i to delo iako se radi o ubistvu 1.313 ljudi nije kvalifikovano kao genocid, već kao ratni zločin”, navela je Žanić.
Ona je kazala i da ne veruje da će pravosnažna presuda Mladiću uticati na odnose u regionu.
“Ne verujem da će presuda uticati na odnose u regionu, jer su oni toliko pogoršani poslednjih godina i opterećeni raznim problemima, da mi se čini da iako sada u medijima vidimo da dosta ljudi sada priča o presudi Mladiću, fundamentalno mislim da se niko neće potruditi da zaista pročita šta piše u toj presudi već će ostati to sve na nivou špekulacija. U Srbiji će koristiti njegov argument da je on samo branio srpski narod, dok će u Bosni on biti okarakterisan kao ratni zločinac što on i jeste, tako da ne verujem da će doći do kardinalnih pomaka i rešavanja problema u regionu koji postoje, a tiču se ove teme”, zaključila je Žanić.
Na prvostepenu presudu od 22. novembra 2017. godine žalili su se i Haško tužilaštvo i Mladićeva odbrana. Žalbeni postupak sproveden je u avgustu prošle godine.
Odbrana je, u skladu s ponašanjem branjenika tokom sudskog postupka u kojem je sve vreme negirao navode optužnice, predložila da se poništi presuda doživotnog zatvora ili da se ide u novo suđenje.
Haško tužilaštvo je zatražilo da Apelaciono veće proglasi krivim Mladića za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Foča, Kotor-Varoš, Prijedor, Sanski Most, Ključ i Vlasenica. Radi se o jedinoj tački optužnice po kojoj Mladić nije proglašen krivim u prvostepenoj presudi.
