RTV7 | Medijski servis grada Tuzle
Povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, Đurica Stankov iz centra ”AS” za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om, rekao je da iz njegovog iskustva, dvanaestogodišnjeg života sa HIV infekcijom, uz terapiju nije imao nikakvih zdravstvenih problema, čak ni grip, te da se sa HIV-om može normalno živeti, javlja Anadolu Agency.
”Sa HIV-om se živi, HIV nije smrtna kazna, kada se čovek inficira, tu ne prestaje život. Naprotiv, za mene je u 29. godini, kada sam dobio infekciju, počela jedna nova era života. Sada, posle 12 godina, mogu da kažem, jedna era prosvetljena za mene samog. Mislim da sam se u svim segmentima poboljšao, ne samo životni kvalitet, nego i kao čovek, shvatio sam gde sam pogrešio, koliko nisam znao o HIV infekciji i zato je bitno da mi danas pričamo ovde o tome”, rekao je Stankov.
On je dodao da je dostupnost lečenja i medikamentozne terapije u Srbiji poboljšana u 2014. godini stavljanjem četiri nova leka na pozitivnu listu. Ono što nije dobro je da su ta četiri leka omogućena za samo 5 posto pacijenata, koji su već postali rezistentni na postojeću terapiju.
”Srbija je na drugom mestu, posle Bosne i Hercegovine, u Evropi i Aziji, po ceni koštanja lečenja osobe koja žive sa HIV-om, što je neprimereno uzimajući u obzir da smo mi siromašna zemlja. Prva zemlja Bosna, druga Srbija, treća Turska, pa onda imaju kilometri do sledeće Rumunije”, istakao je Stankov.
On je naveo da je čak i sa siromašnom terapijom životni vek osobe inficirane HIV-om između 30 i 40 godina, dok je u razvijenim zemljama i preko 50 godina te da HIV nije infekcija od koje se umire.
”Ono što je isto bitno jeste da se mlade žene testiraju, posebno ukoliko žele da zasnuju porodicu, jer danas, zahvaljujući terapiji, mogu da se rode zdrava deca, ali samo ukoliko majka ili pre nego što ostane u drugom stanju ili u toku trudnoće otkrije svoj status i onda se podvrgne adekvatnoj terapiji”, rekao je Stankov.
Predstavnik Ministarstva omladine i sporta Vesna Vidojević istakla je da je povećan broj mladih koji se ponašaju rizično, kao i onih koji dobijaju infekcije, bilo da su polno prenosive ili je to HIV. Dodala je da je zato potrebno delovati u dva pravca, prvo da se kroz edukaciju i informisanje, ozbiljno i vaspitno radi sa mladima na prevenciji rizičnih ponašanja, dok je drugo polje delovanja sprečiti diskriminaciju osoba sa HIV-om.
”Ne treba diskrimininisati mlade koji žive sa HIV-om, treba da iskažemo poštovanje prema svima onima koji su bili hrabri da govore o svom stanju, uprkos najvećim predrasudama u društvu sa kojima se suočavaju”, kazala je Vidojević.
(AA)
