Ruska centralna banka zadržala je svoju referentnu kamatnu stopu na 21% uz napomenu da su dalja povećanja i dalje moguća, iako su inflatorni pritisci oslabili, ali ostaju visoki.
“Banka Rusije procjenjuje da trenutna monetarna politika stvara neophodne uslove za vraćanje inflacije na ciljani nivo do 2026.”, saopćeno je iz regulatorne institucije. Dodali su da će u slučaju da se inflacija ne smanji očekivanom dinamikom razmotriti dodatno povećanje kamatne stope.
Iako su mnogi predviđali blaži ton regulatora i moguće naznake o budućem smanjenju kamatnih stopa, guvernerka Elvira Nabiullina ostala je oprezna u signaliziranju daljih poteza.
“Signal jeste blaži, ali ne onoliko koliko su tržišta očekivala”, izjavila je Natalija Orlova iz Alfa banke nakon objave odluke.
Centralna banka je prošlog oktobra podigla kamatnu stopu na 21%, što je najviši nivo od ranih 2000-ih, u pokušaju da obuzda inflaciju, koja je ostala glavni ekonomski izazov Rusije. Iako je posljednjih sedmica inflacija usporila, i dalje je iznad 10%, daleko od ciljanih 4%. Banka je također upozorila da bi promjene u fiskalnoj politici mogle zahtijevati prilagođavanje monetarne strategije.
Osim monetarne politike, centralna banka je upozorila vladu da ne prelazi planirane granice potrošnje nakon trogodišnjeg rasta rashoda na sektor odbrane i rat u Ukrajini.
Predsjednik Vladimir Putin ove sedmice je pozvao ekonomske zvaničnike da ne “zamrzavaju“ rusku ekonomiju strogom monetarnom politikom, aludirajući na nezadovoljstvo koje dolazi iz poslovnih krugova. Mnogi biznismeni otvoreno se protive restriktivnoj politici centralne banke, tvrdeći da guši investicije i ekonomski rast.
“Čekamo signale o smanjenju kamatnih stopa – to je ključno za investicije i sveukupni ekonomski rast”, izjavio je Kiril Dmitrijev, direktor ruskog suverenog investicionog fonda i Putinov izaslanik za međunarodnu ekonomsku saradnju.
Centralna banka prognozira usporavanje rasta BDP-a na 1-2% u 2025., sa 4,1% u 2024, dok vlada ostaje optimističnija i očekuje rast od 2,5% naredne godine.
Ruska rublja je od početka godine ojačala do 28% zahvaljujući očekivanjima o mogućem smanjenju tenzija između Rusije i Sjedinjenih Država i potencijalnom mirovnom rješenju u Ukrajini, što pomaže u smanjenju inflacije jer čini uvoznu robu jeftinijom. Centralna banka je istakla da je jačanje rublje u februaru i martu djelimično ograničilo rast cijena.
Glavni inflatorni rizici i dalje su povezani s ekonomskim pregrijavanjem, visokim inflatornim očekivanjima i pogoršanjem spoljnotrgovinskih uslova zbog sankcija, navela je centralna banka, prenosi Reuters.
