Porezna uprava FBiH danas je objavila podatke koje su tri dana mnogi čekali kako bi vidjeli rezultati bojkota trgovina 31. januara ove godine. No, javnosti su predočeni zbirni podaci prometa trgovina.
Odmah treba naglasiti da je “promet trgovina” veoma širok pojam koji obuhvata promet u veleprodaji, maloprodaji, izvozu, uvozu i e-commercu.
Dakle, promet u maloprodajnim trgovinama mješovitom robom i trgovinama robe široke potrošnje nije odvojena od npr. trgovine automobilima, bijele tehnike, industrijskih mašina itd. Također u zbir “promet trgovina” ulaze i fakture preduzeća koje su mnoge kompanije izdale posljednji dan u mjesecu – baš na dan bojkota 31. januara.
Klix.ba je u posjedu podataka po općinama u Federaciji BiH za period od 24. januara do 31. januara 2024. godine.
U nastavku ćemo uporediti podatke za velike gradove – Sarajevo, Mostar, Tuzla i Zenica. Sve ostale podatke po općinama možete pronaći na linku ovdje.
Prema podacima Porezne uprave FBiH u Općini Novi Grad Sarajevo 24. januara (petak) promet u trgovinama je iznosio 14,4 miliona KM, a 31. januara (dan bojkota) 23,2 miliona KM.
U Novom Sarajevu 24. januara promet je iznosio 4,2 miliona KM, a na dan bojkota 5,1 milion KM. U Starom Gradu na dan bojkota 1,1 milion KM, a petak ranije 771 hiljada KM. U Općini Centar promet na dan bojkota promet trgovina je iznosio 4,9 miliona KM, a sedam dana ranije 4,5 miliona KM.
U Tuzli promet trgovina na dan 31.1. (bojkot) je iznosio 6,2 miliona KM, a sedam dana ranije 7,6 miliona KM.
U Mostaru na dan bojkota promet je iznosio 8,6 miliona KM, a 6,8 miliona KM sedmicu ranije. U Bihaću 24. januara promet u trgovinama je bio 1,6 miliona KM skoro kao i na dan bojkota.
Ukoliko proteklog petka niste pratili vijesti, pogledali fotogalerije i videosnimke ili na kraju krajeva lično prošetali tržnim centrima, prema podacima Porezne uprave FBiH rekli biste da je bojkot trgovina doživio potpuni fijasko.
Međutim, zašto brojke Porezne uprave pokazuju drugačije?
Porezna uprava FBiH klasificira trgovinsku djelatnost kao veoma širok pojam te se pod tim podrazumijeva ne samo promet u prodavnicama i lancima robe široke potrošnje, mahom prehrana, već i brojna druga trgovina.
Tako, ako je neko kupio automobil 31. januara to je u Poreznoj upravi zavedeno kao trgovina. Ako je neka firma uvezla određenu količinu robe koju je ranije naručila i fakturisala je na dan 31. januar, to je također sektor trgovine. Ili ako je neka firma naručila 10 kompjutera i platila ih 31. januara to također podrazumijeva sektor trgovine.
Možda je i odabir datuma za bojkot bio “pogrešan”, jer zadnji dan u mjesecu ne odaje pravu sliku potrošnje. Prije svega jer je kraj mjeseca i kućni budžeti su svakako manji, a s druge strane brojne firme baš krajem mjeseca fakturišu račune koje registruje Porezna uprava.
Za potpunu sliku efekata bojkota potrebno je razdvojiti promet ostvaren samo u trgovačkim lancima i prodavnicama široke potrošnje na dan 31. januar, što bi Porezna uprava trebala uraditi. Ovakav, generalni pogled stvara prilično iskrivljenu sliku da bojkot trgovina uopšte nije uspio.
