“Ljudi nisu spremni da se prilagođavaju. Brak je institucija za uništavanje ljubavi. Vi kad ste ostali u braku zaista ste imali odličan ekonomski i emotivan plan, a kompromisa najviše. Danas nema tog kompromisa. Ljudi su usamljeni i u braku i partnerskim vezama. Zato mi dolazimo do izražaja, da objektivno razgovaramo sa ljudima”, kazala je u Pressingu na N1 univerzitetska profesorica Jasna Bajraktarević.
Masovno se raspadaju porodice, a djeca pate? Da li su porodice postale demode?
Teško je prilagođavanje danas, posebno poslije 40. Bliskost je problem. Mi smo odrastali u tehnički ispravnim porodicama, sve je bilo idealno na papir, ali nije bilo bliskosti. Emocionalno hladne majke i očevi. Gledajući u takve brakove ljudi to nisu željeli za sebe. Algoritam biranja partnera je nastao na pogrešnim algoritmima iz naših porodica. Da su prije 50 godina bračni parovi imali po dva stana i ekonomsku nezavisnost i tada bi bilo ovoliko razvoda. Meni ljudi dolaze i govore da ih je otac volio, ali nije to znao pokazati. Ta lažna konekcija bliskosti je nešto što sadašnje generacije ne žele.
Ljudi danas, čini se, više vole biti sami?
Ipak je mnogo više ljudi koji pate zbog samoće, koji traže partnere. Ali nisu spremni da se prilagođavaju. Brak je institucija za uništavanje ljubavi. Vi kad ste ostali u braku zaista ste imali odličan ekonomski i meotivan plan, a kompromisa najviše. Danas nema tog kompromisa. Ljudi su usamljeni i u braku i partnerskim vezama. Zato mi dolazimo do izražaja, da objektivno razgovaramo sa ljudima. Problem je “samoživost”. To je sebičan čovjek, koji ode sam na godišnji, a ne povede porodicu ili partnera. Gledajte ko je u vašoj okolini samoživ. Kada vidite koliko je toga oko nas shvatit ćete zašto govorimo o emociji i da nismo samo najbitniji, nego i oni oko nas. Sebičnost, samoživost i hedonizam – to je isto problem i sa našim političarima.
Kad se umorimo od sebičnosti i samoživosti dese nam se poplave u Jablanici ili zemljotres u Turskoj i poželimo da budemo ljudi. Osjećamo se dobro kad pomažemo. I onda se vratimo u staro stanje. Kad budemo disciplinovaniji, moralniji… bit će nam bolje.
Vaša poruka na kraju?
Jutros razgovaram sa sinom i on me je podsjetio da u imenu Sarajeva ima “raj”. Nije sve crno i izgubljeno. Mi živimo u raju, sopstvenom, i imamo mogućnost da se razvijamo. Promijenimo perspektivu ako nam se ne sviđa. Ako postoji “raj” u imenu grada hajde da ga pronađemo u svom životu. Tražimo taj raj koji nam donosi mir, to je sveti gral koji tražimo.
(Tekst i Foto: N1)
