Vrijeme pogoduje lisnim ušima, kako ih suzbiti i šta nikako ne smijete raditi?

Datum:

Najveći problem je što lisne uši, sisanjem sokova, dovode do ukovrdžanosti listova i pojave gljivica, među kojima je najopasnija uzročnik čađave krastavosti plodova.

Visoke temperature idealne su za razvoj štetočina među kojima su i lisne uši. Problem može da predstavlja činjenica da će se kruške, ove godine, brati petnaestak dana ranije, u odnosu na prošlu godinu, zbog čega treba paziti s izborom insekticida za suzbijanje.

Ključno je da se poštuje karenca jer se ona, kod većine insekticida, kreće od 21 do 28 dana.
Ne prskati pred berbu

Međutim, postoje i sredstva na bazi sulfoksaflora kod kojih je karenca sedam dana. Ukoliko se proizvođači odluče za tretman insekticidima, ne bi trebalo da ga koriste na sorti Butira koja se uveliko bere ili, ako planiraju branje sorte Santa Marija, kod koje je već, neopravdano rano počela probirna berba.

Plodovi su tvrdi, košpice zelene i takav potez voćara koji to rade, nije dobar jer će se vrlo malo kupaca odlučiti za kupovinu takvih krušaka. Santa Marija mogla bi da počne s berbom za desetak dana, sad je rano.
Mogu i organska sredstva

Postoje i ostali načini borbe protiv lisnih ušiju u vidu prskanja vodom u kojoj je bio otopljen bijeli luk ili čili paprika, uz dodatak tečnog sapuna koji će omogućiti bolju pokrivenost, naročito naličja listova. Pomaže i Neem ulje,na bazi azadirachtina, koje spriječava dalje hranjenje lisnih ušiju.

Takođe se može koristiti sirće s devet odsto alkohola, pelin, biber, list paradajza, smeđe, zelene i crvene alge.
Uši smanjuju kvalitet plodova

Najveći problem je što lisne uši, sisanjem sokova, dovode do ukovrdžanosti listova i pojave gljivica, među kojima je najopasnija uzročnik čađave krastavosti plodova krušaka, Venturia pyrina, odnosno, sekundarne infekcije ovom gljivicom, pred berbu plodova.

Mravi, koji su sigurni pokazatelj prisustva ušiju i kruškine buve, koriste mednu rosu koja se izlučuje od strane lisnih ušiju, a na rosu se naseljava i gljiva čađavica, na koju se naseljavaju i virusi.

Sve ovo dovodi do zaprljanosti plodova, niže otkupne cijene jer odlazi za industriju, i smanjenog kvaliteta plodova, piše agroklub.ba.

Podijeli:

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Povezano
INFO

Prof.dr. Elvis Vardo: “Kako da navika ne postane ovisnost?” (VIDEO)

U današnjem otvorenom radijskom programu, razgovarali smo sa prof.dr....

Sezona je prehlada: Donosimo nekoliko savjeta kako da izbjegnete šmrkav nos, bolno grlo…

Počela je sezona potrošenih maramica i tople pileće juhice...